Akvaristika

Svetlost je jedan od najvaznijih cinilaca odrzavanja zivota na zemlji. Pod uticajem svetla u biljkama se odvijaju biohemijski procesi kojima bilje mineralne materije pretvara u organske, a u isto vreme biljke ispustaju kiseonik koji je neophodan za odrzavanje zivota svih zivih bica (fotosinteza).
Svetlost utice na obojenost zivotinja i na postanak boje u njihovim telima. Poznato je da mnoge vrste riba u toku dana imaju jednu boju a u toku noci drugu,uglavnom znatno bledju od dnevne koja je zivlja.
Svetlost kod riba utice i na stvaranje hormona koji deluju na stvaranje i sazrevanje polnih produkata (ikra i mlec), a isto tako svetlost utice i na razvoj oplodjene ikre (u mnogim slucajevima jarko svetlo skodi oplodjenoj ikri).
Zelimo li akvarijumskim ribama pruziti sto povoljnije zivotne uslove, moramo veoma dobro poznavati uslove koji vladaju u njihovim prirodnim postojbinama (biotop).
Vecina riba, koje mi drzimo u akvarijumima, poticu iz tropskih i suptropskih predela gde je neznatna vremenska razlika izmedju dana i noci i na osnovu toga mislimo da je nasim ribama dovoljno da svetlo u akvarijumu bude upaljeno 12h u toku jednog dana. Jednostavano gledajuci, to je dovoljno, ali ako zelimo ribama stvoriti uslove što vernije onima iz njihovog biotopa, treba znati nesto i o jacini svetla pa cak i o spektralnom sastavu svetla u postojbini. Na ovo nas navodi cinjenica da mnoge vrste riba zive na istoj geografskoj sirini, a pod razlicitim svetlosnim uslovima. Evo dva primera:
Jedne vrste riba zive u potocima sa bistrom vodom koji proticu kroz afričke savane gde ih sunce nemilosrdno obasjava.
Druge vrste riba zive u tamnim dubinama amazonske prasume gde drvece dostize visinu i preko 30m. Tu stalno vlada potpuna polutama, to su takozvane „crne vode, koje imaju zaista tamniju-smedju boju koju dobijaju od materija koje se stvaraju kada se u vodi raspada biljna masa (lisce i drvansti delovi).
Kada imamo na umu svetlosne uslove koji vladaju u tim prašumskim vodama, onda nam je potpuno jasno zasto se neke vrste riba mreste po pravilu u predvecernjim casovima i njihova ikra je veoma osetljiva na svetlost, te da ne bi propala akvaristi je drze u potpunoj tami. Isto tako je jasno zasto se neke vrste riba mreste u akvarijumima koje obasjavaju suncevi zraci, one poticu iz voda koje su osvetljenje bljestavom suncevom svetloscu.
U akvarijumskim uslovima, i iskusnijem akvaristi nije lako uspostaviti pravi odnos izmedju jacine i kolicine svetla. Sa obzirom na slozenost ovog problema, treba znati da od svetla zavisi stvaranje i lucenje hormona u telima riba, a samim tim i njihovo ukupno zdravstveno stanje je zavisno od svetla, a to utice i na pojavu nagona za razmnozavanje.
Dobro osvetljen akvarijum je i mnogo zdravija sredina od akvarijuma koji nije dovoljno osvetljen, a evo i zasto: Kod dobrog osvetljenja bilje „punom parom“ upija sve neorganske materije koje su mu potrebno, kao i ugljen-dioksid da bi fotosintezom stvarali, za njih, hranljive organske materije i ispustale kiseonik. Pri svemu tome moramo znati da su te neorganske materije uglavnom nitriti i nitrati koje su hrana za bilje istovremeno veome skodljive ribama.
Pri nedovoljnom svetlu svi ovi hemijski procesi su umanjeni ili potpuno izostaju i tada se u akvarijumu gomilaju za ribe veoma stetne materije a istovremeno bilje i ne ispusta kiseonik i takav akvarijum postaje nepovoljna sredina za ribe.
Pojava algi u akvarijumu je najbolji pokazatelj da sa svetlom nesto nije u redu. Tamne, smedje alge se javljaju u nedostatku svetlosti, a zelene kada je opet previse svetlo. To su prvi znaci na koje akvarista mora reagovati i nesto ciniti kako bi popravio opste stanje u svom akvarijumu.

Neko nepisano pravilo je da na 1 litru ide 0.5 w. To je neko srednje osvetljenje pa se na osnovu toga vodite o jacini osvetljenja za vase biljke jer neke biljke zahtevaju jace osvetljenje a neke slabije. Ribe nisu zahtevne po pitanju osvetljenja ali nekima recimo prija malo "ubijen" akvarijum.