Akvaristika

Biljke se iz podloge hrane hranljivim materijama s toga vam je u interesu da imate sto bogatiju podlogu ukoliko se odlucite za ukrasni akvarijum. Debljina podloge je takodje bitna i ona bi trebala da bude oko 5 cm u prednjem delu i oko 10-15 cm u zadnjem delu akvarijuma. Sledece sto je bitno je sam sastav podloge.
U zavisnosti od izbora riba, uredjenje podloge mora imati funkciju hemijske stabilnosti, granulacije i oblika podloge.
Ribama koje agresivno "kopaju" po dnu pozeljan je krupniji sljunak i kamenje, kako ne bi previse mutile vodu. Ribe koje se hrane iz podloge, koji se skrivaju i zakopavaju zahtevaju sitni sljunak i pesak.
Sljunak ne sme biti ostrih rubova vec zaobljeni, da se neke ribe ne bi povredile kopajuci po njemu u potrazi za hranom.
Vecina juznoamerickih riba voli tamniju podlogu i kraj nje se osecaju smirenije.
U pogledu hemijske stabilnosti, podloga mora biti hemijski stabilna kako ne bi menjala karbonatnu vrednost i kiselost vode.

Pesak je jedna od cescih podloga koje vidjamo u akvarijumu medjutim iako ima finu strukturu i izgleda lepo njegova mana je sto se vremenom zgusne i tako otezava razvoj korena biljke te vremenom dolazi da odumiranja a vremenom i biljka propada. Pesak nema nikakvu hranljivu vrednost koju biljke mogu apsorbovati. Ne treba ga koristiti kao najvisi sloj podloge jer ce nam stvarati probleme prilikom sifoniranja dna a i biljke se malo teze ukorenjuju u njega.
Pesak kao materijal za podlogu je dobar u kombinaciji sa tresetom, glinom i humusom.

Kvarcna podloga se moze naci u vise vrsta granulacija. Ona se sastoji od sljunka male granulacije te je zbog toga vrlo cesta u nasem akvarijumu jer se u njoj lako razvija koren biljke. Kvarcni sljunak je najpopularniji materijal koji se koristi u akvaristici kao podloga. Vazna osobina ovog materijala je da omogucava difuziju mineralnih jedinjenja koja se dodaju u akvarijum kako ih biljke mogu usvajati preko korenovog sistema. Kod akvarijuma sa hranljivom podlogom u nizim slojevima, neophodno je da sloj kvarcnog sljunka bude barem 2-3 cm, kako bi se sprecilo da dodje do zamucivanja vode prilikom premestanja biljaka. Za razliku od peska on omogucava biljkama sa korenom da se normalno ukorene.

Treset je bogat organskim materijama. Ukoliko se odlucimo za treset moramo imati u vidu da postoji mogucnost da nam on moze dovesti do velike pojave algi ukoliko svi ostali uslovi u akvarijumu nisu u ravnotezi. On je takodje jedan od najcesce koriscenih materijala u akvarijumskim podlogama. Prirodnog je porekla i nastaje kao rezultat nekompletnog truljenja biljnog materijala. Sem sto predstavlja odlican izvor biljne prihrane, on u velikoj meri utice na pH.

Zemlja za cvece je dobra kao podloga u vasem akvarijumu. Ne preporucuje se preterivanjem sa debljinom sloja zemlje i prek nje mora biti isto toliki deo sloj kvarcne podloge ili neke druge za koju ste se odlucili. Neki stavljaju mrezicu preko zemlje da se zemlja ne bi dizala ukoliko vadite biljke, no to je vec stvar izbora. Zemlja za cvece je mesavina humusa i treseta kao i nekih mikro i makro elemenata. Ono sto je najbitnije prilikom odabira zemlje za cvece jeste ph vrednost koja treba da bude 5-7. Ona se obicno postavlja prva u podlogu odnosno predstavlja najnizi sloj a preko nje se stavlja kvarcni sljunak ili nesto drugo za sta ste se odlucili. Ona postaje sve popularnija u biljnim akvarijumima.

Glina se obicno postavlja kao najnizi sloj u kombinaciji sa sitnim peskom preko cega se stavlja sloj kvarcnog sljunka u cilju sprecavanja zamucenosti vode iz podloge.
Glina se takodje koristi u vidu kuglica te se tad naknadno postavlja u podlogu ispod korenova biljaka. Ovaj postupak bi trebalo ponavljati nekoliko puta godisnje.