Biljke i alge

Poslao: Ned Maj 03, 2009 12:39 pm Snimi Poruku

Biljke su jedan od osnovnih činilaca života na zemlji, pa samim tim i u akvarijumima one su rotivteža ribama. Bilje izbacuje kiseonik neophodan za održavanje života riba, a ribe izbacuju disanjem ugljen-dioksid koji je neophodan sastojak fotosinteze koja se odvija u biljkama. Ribe znatno zagađuju vodu ispuštanjem mokraće i izmeta, ove za ribe štetne materije hemijski se razlažu u materije koja su idealna hrana za bilje. U ovom šrocesu asimilacije (fotosintezom) biljka upija neorganske materije i od njih stvara organske materije, zato se ne treba čuditi kada iz 1 kg podloge (zemlje) izraste biljka težine i 10 kg.
Ovako posmatrajući zavisan život između riba i bilja uočavama da bilje predstavlja izvarendan biološki prečistač koji najbolje uklanja za ribe štetna azotna jedinjenja, koja su proizvod otpadnih materija riba.
Dugogodišnje skustvo akvarista je pokazalo da ribe u dobro i gusto zaraslim akvarijumima manje obolevaju nego u akvarijumima u kojima životne uslove održavamo različitim tehničkim pomagalima.
U akvarijumima u kojima nema bilja ili ga nema dovoljno voda se od otpadnih materija (detrita) veoma brzo prlja i zamućuje, u njoj se sakupljaju veće količine materija koje su otrovne za ribe i one se nekada iznenađujuće brzo mogu nakupiti u tolikoj količini da ribe ugibaju otrovane. Kako se ove otrovne materije (nitriti, nitrati i amonijak) ne mogu videti okom voda može da izgleda i čista, ribe deluju zdravo, a sledećeg dana ih nađemo mrtve.
I tehničkim pomagalima se mogu stvoriti uslovi u kojima ribe mogu živeti ali i pri najkraćem nestanku električne struje život riba je krajne ugrožen. Zbog ovog treba reći da u akvarijumima ne smemo držati veštačko bilje izrađeno od plastike pošto takvo „bilje“ nema bilo kakvu ulogu u lancu razmene materije. Plastično bilje, možda, može samo da izgleda lepo i akvarista početnik treba da ima kritičan stav da ne podlegne ponudama veštih trgovaca koji radi zarade nude baš svašta.
Dugogodišnje iskustvo akvarista pokazalo je da ribe u akvarijumima koji su dobro i gusto zasađeni biljem ne obolevaju lako.
Vežina biljaka koje gajimo u akvarijumima, potiču iz tropskih ili subtropskih oblasti, to su biljke dvanaestočasovnog dana jer znamo da se u ekvatorijalnim krajevima dani i noći jednake dužine u toku cele godine. Biljke ekvatorijalnih krajeva zbog ujednačenih dužina dana i noći u toku cele godine nemaju periode mirovanja i pune vegetacije koje imaju biljke podneblja „dugog dana“ tj. One iz umerenijih podneblja pa čak i iz naših voda. U krajevima „dugog dana“ u toku proleća se produžuje dan a to stimuliše uvećan rast biljaka i to je vreme pune vegetativne aktivnosti porasta koje se okončava cvetanjem i stvaranjem ploda.
U tropskim krajevima cikličnost u razvoju biljaka (vreme mirovanja i vegetacije) i rastu uzrokuje porast vodostaja u vreme velikih kiša.
Većina biljaka koje gajimo u grejanim akvarijumima (20 – 26 º C) potiču iz tropskih oblasti kratkog dana ali ima i onih koje potiču iz subtropskih oblasti. Biljke iz umerene ili umereno kontinentalne klime nisu pogodne za gajenje u akvarijumima koji su grejani jer u njima ovo bilje veoma brzo propada, a u toku zimskog perioda sasvim propada, odnosno miruje odbacivanjem lista. Takva je na primer naša veoma lepa podvodna biljka koju zovemo vodena čuma. U toku većine letnjih meseci ona je veoma lepa i dekorativna a u kasnu jesen samo toku nekoliko dana izgubi sve igličaste listove tako da na površini ostaju samo gole stabljike.
Biljke tropa, koje mi gajimo u grejanim akvarijumima, rastu u postojbini u vodama čija je toplota ustaljena i kreće se između 28-32 ºC a ponekad dostiže i čitavih 35 ºC. Ovako visoke temperature u akvarijumskim uslovima ovom istom bilju ne gode pošto je veštački nemoguće postići sve ostale uslove koji bi sa ovako visokom temperaturom obezbeđivali biološku ravnotežu. Stoga bilje koje potiče iz tropa u akvarijumskim uslovima ne treba gajiti na temperaturama višim od 29-30ºC. Dugogodišnjim promatranjem utvrđeno je da su za biljke najbolje temperature između 18 i 23ºC. Važno je napomenuti da se mora paziti da postoje veće toplotne razlike između podloge u kojoj je koren biljke i vode u kojoj su stabljike i lišće. Zbog ovoga su veoma pogodni savitljiviji grejači u obliku plastificirane žice, koje stavljamo u podlogu na samo dno akvarijuma. Ukoliko je akvarijum grejan nekim klasičnim grejačem čija dužina od 20-30 cm, zadire samo u gornji sloj akvarijumske vode, podloga će ostati hladna, a ona može biti hladnija i za čitvih 6-7 ºC od vode u gornjim slojevima akvarijuma. U ovakvim akvarijumima gde je korenov sistem biljke u hladnom, i razmena materija je u njemu znatno usporena, dok je ova razmena materija ( metabolizam ) povećana u lišću, gde je temperatura uvećana. Zbog ovog nesklada u temperaturama biljka veoma brzo propada.

Sponzor

Poslao: Pon Dec 14, 2009 11:25 pm Snimi Poruku

Imas li onda predlog sto se tice grejaca? Dal je bolje da stoji u podlozi ili da uzmemo u visini akvarijuma tj neki duzi?