Diskusi

Poslao: Pet Jun 05, 2009 11:03 pm Snimi Poruku

Diskusi odnosno Symphysodon Discus

Prirodno staniste diskusa je podrucje reke Amazon u Juznoj Americi. Pripadaju porodici ciklida i precnika su 13-15cm.
Hvatanje divljih diskusa je prava avantura. Oni se mogu naci u Brazilu, Peru, Kolumbiji. Diskusi naseljavaju male potoke i jezera koji su odvojeni od jakih struja Amazona. Tu je voda plitka, meka, cista i ima mnogo potopljenih grana i panjeva te se oni tu osecaju bezbedno. Lov na diskuse se obicno odvija nocu jer se oni tad disu na povrsinu. Kao glavna alatka se koristi baterijska lampa uz pomoc koje se on kratko zaslepi te se brzo uhvati mrezom.
Postoje razni varijateti diskusa a neke od njih su:

Brown Discus

Alenquer Red

Virgin Red

Rose Red

Blood Red

Cobalt

Barless Snake Skin

Blue Diamond

Blue Cover

Ocean Green

Red Turquoise Classic

Red Turquoise

Brilliant

Leopard Skin

Checker Board

Red Melon

Golden Classic

Blue Chameleon

Pigeon Blood

Kao i mnogi drugi varijateti nastali medjusobnim ukrstanjem nekih varijateta.

Sponzor

Poslao: Sre Jun 17, 2009 11:39 pm Snimi Poruku

Jedan zanimljiv video:

[youtube:99765b34a1]http://www.youtube.com/v/BMpV8to-nak[/youtube:99765b34a1]

Poslao: Sre Avg 19, 2009 1:09 pm Snimi Poruku

Symphysodon discus spada u grupu krupnijih ciklida i poreklom dolazi iz Amazona. Discus i njegovi varijateti su prvi put opisani 1840 godine od strane Dr. Heckela po cijem se imenu neki varijateti discusa i nazivaju. Po nekim izvorima postoje 2 vrste diskusa i 5 pod vrsta, dok drugi samtraju da postoje samo tri osmovne vrste od kojih su kasnije nastali ostali varijateti i to Symphysodon aequifasciata aequifasciata (zeleni diskus), Symphysodon aequifasciata axelrodi (braon ili smedji diskus) i Symphysodon aequifasciata haraldi (plavi diskus). Diskusi u svom prirodnom okruzenju zive u velikim grupama, i ovo isto vazi za diskuse u akvarijumskim uslovima. Ukoliko bi cuvali samo jednog diskusa verovatno ne bi dugo opstao, ali ne treba preterivati. Preporucuje se 50l vode na jednog odraslog diskusa, mada sam vidjao i mnogo vece odrasle grupe u manjim akvarijumima. U akvarijumu od 250litara se mogu cuavati 6 do 7 odraslih diskusa. Kod samog izbora akvarijuma za diskuse, pozeljno je napraviti akvarijume koji ce biti duzi od 100 cm , visoki oko 50 cm i dubine ne manje od 35cm.

Sto se filtracije tice, mora biti besprekorna, bioloski filter ne sme ni u jednom trenutku zatajiti. Pozeljno je pored dobre bioloske filtracije imati veoma dobru mehanicku filtraciju, koju cete redovno cistit. Sto se tice izbora samog filtera, savetovao bih ljude sa sto vecim spoljasnim filterima (staklenim) 20 do 30% zapremine, samog akvarijuma i sa dosta velikim protokom. Iako, kruzi prica da diskus ne voli veliki protok vode, mislim da je u pitanju zabluda. Po meni kanister filteri nisu pozeljni kod cuvanja diskusa, jer im bioloska filtracija nije na visokom nivou. Sa ovom konstatacijom su se slozili i pojedini odgajivaci diskusa iz Amerike i Australije. Sto se tice filter medija, neki predlazu ogromne kolicine aktivnog uglja, dok sam ja vise za umerenije koriscenje aktivnog uglja, jer moramo misliti na nagomilane fosfate koje aktivni ugalj ispusta. Biosundjer je nezmenljiv sastav biofiltera, mada i keramciki prstenovi mogu zadovoljiti jak kriterijum filtera. Kvalitet vode mora biti skoro u perfektnom stanju. Amonijak i nitriti moraju biti na nuli, dok nitrate smanjujemo redovnom izmenom vode. Diskus je strasno osetljiv na nagomilane nitrate i cesta je pojava trovanja ribe nitratima. Moje prvo trovanje ribe je bilo sa oko 30mg/l nitrata, tako da radovna zamena vode je zaista potrebna. Veruje se da nitrati deluju kao inhibitori rasta diskusa i ozbiljni odgajivaci ne prelaze granicu od 3mg/l. Za dobar rast diskusa neki odgajivaci preporucuju vise nego dobru aeraciju, jer je nivo kiseonika na visim temperaturama manji. Zdrav diskus u kvalitetnoj vodi ne bi trebao da dise ubrzano, tako da mu broj izdisaja ne sme preci 60 u minuti, osim posle hranjenja kada moze disati i do 90 udisaja u minuti.

Sto se tice opstih karakteristika vode pH ne bi trebao da bude veci od 7.5 dok je pozeljno cuvati diskuse u kiselijoj vodi od 5.5 do 7.0 pH. Sto se tice tvrdoce vode diskus u svom prirodnom stanistu zivi u izuzetno mekoj vodi dH se krece ispod 2 stepena. Sto se tice akvarijumskih uslova optimalno bi trebalo biti od 0 do 4 dH, ali ce se diskus sasvim dobro snaci i u tvrdoj vodi sve do 18dH. Ovo su pokazala istrazivanja odgajivaca diskusa iz Dalasa. Samu tvrdocu i kiselost vode mozete sasvim dobro spustiti upotrebom treseta u filteru. Zamena vode mora biti redovna, ozbiljni odgajivaci diskusa manjaju i do 100% vode dnevno, dok ja smatram da sasvim je dovoljno menjati 30% vode na svaka 4 dana.

Sto se temprature vode tice, diskus voli malo topliju vodu i ona se krece od 26 do 32 stepena C. U prirodnom stanistu temperatur vode se krecu oko 26 stepeni, dok se pokazalo da diskusi koji su bili u vodi gde nema hlada drveca i samim tim bili u nesto toplijim vodama bili zdraviji i otprniji na bolesti. Tako da bi optimalna temperatura za diskuse bila oko 28 stepeni C, jer na visim temperaturama se mogu javiti malo vece kolicine algi i primetiti slab napredak biljaka.

Sto se tice ishrane diskusa, mnogi odgajivaci hrane diskuse junecim srcem, dok sam vidjao sasvim lepo odgojene primerke diskusa koji su jeli samo fabricku hranu. Ishrana mora biti raznovrsna i diskusi se moraju hraniti vise puta dnevno, jer se vidno moze primetiti slabiji rast diskusa.

Vecita dilema diskusi u zasadjenom ili “golom” akvarijumu. Diskus sasvim lepo moze napredovati u ne preterano zasadjenom akvarijumu i porasti na zavidnu velicini. Ovo sam napomenuo u ”ne preterano zasadjenom”, jer se moze desiti da se riba preterano krije i samim tim ishrana moze biti poremecena. Mnogo je lakse odrzavati “goli” akvarijum od zatravljenog, tako da cuvanje diskusa u zatravljenim akvarijuma moze predstavljati odredjeni izazov. Od trava u u samom akvarijumu mozete imati echinodoruse, anubie, valisneriu, cryptocoryne itd.

Sto se tice prijateljskih riba koje mozete cuvati sa diskusima, zasigurno spadaju neonke, kraljevske neonke, rodostomusi, razbore, corydorasi, (panda izuzetak, jer lose podnosi visoku temperaturu). Ribe koje bi trebalo izbegavati u kombinaciji sa diskusima su skalari, jer mogu preneti parazite (capillaria) diskusima, plecostomuse, jer pokusavaju da se nalepe na telo diskusa, sto isto vazi i za gibicepsa, ali cim primetite da pokusavaju da se nalepe na vaseg ljubimca, moj predlog je da istog odnesete u radnju gde ste ga i kupili i zamenite za manjeg.

Prilikom kupovine diskusa morate obratiti paznju na boju samog diskusa, izmet diskusa koji ne sme biti belicasto providan, dok kod boje, diskus ne sme imati tamnu boju, jer su obe stavke pokazatelji bolesti riba. Diskuse bi trebalo uzeti na istoj velicini i ne treba ih mesati po rastu, jer manji obicno slabije napreduju.