Akvaristika forum
Pretraga • Pravilnik • Album • Profil • Proveri privatne poruke • Lista članova • Registruj se Uloguj se
 akvarijum.org • Baza biljaka • Slike • Tekstovi • Video • Kalkulator • Kontakt • Marketing
 Biološka ravnoteža Pogledaj sledeću temu
Pogledaj prethodnu temu
Napiši novu temuOdgovori na poruku
Objavi na Facebook
Autor Poruka
djordjije
akvarijum.org TEAM
akvarijum.org TEAM



Registrovan: 25 Feb 2009
Poruke: 34
Lokacija: Novi Sad

PorukaPoslao: Ned Maj 03, 2009 12:41 pm Snimi Poruku Odgovoriti sa citatomNazad na vrh

Još tokom prošlog veka zapažena je zavisnost između riba i biljaka. Kasnijim promatranjima ustanovljena je znatna proširenost ove zavisnosti, riba i bilja na svetlost, toplotu, sastav vode i drugo. Ova zavisnost bilja i živih organizama, potrošača kiseonika, u vodi naziva se biološka ravnoteža.
Za zdrav život riba u akvarijumu, najosnovnija potreba se sastoji u uspostavljanju biološke ravnoteže koja se u njemu sama od sebe neće uspostaviti kako to obično biva u prirodi. Da bi uspostavili biološku ravnotežu u akvarijumu, pošto smo ga nalili odgovarajućom vodom, u podlogu sadimo bilje koje zajedno sa ribama sačinjava osnov za uspostavljanje životne, biološke ravnoteže u akvarijumu.
Da bi bilje dobro uspevalo i da se u njemu normalno odvijaju životni procesi potrebno ga je na određeni način osvetliti. Uz pomoć svetla u biljkama se odvijaju biohemijski procesi koji se nazivaju fotosinteza. U toku procesa fotosinteze bilje iz vode upija ugljendioksid ( CO2 ) i mineralne materije koje uz pomoć svetla pretvara u organske i kao nusproizvod ispušta kiseonik koji je neophodan za život riba ( i drugih bića potrošača koseinika ). Ponekad, pri jačem osvetljenju i prema tamnoj pozadini, moguće je zapaziti sitne mehuriće kiseonika koji izlaze iz listova bilja. Ceo ovaj proces, u kojem je karakteristično upijanje mineralnih materija i ugljendioksida, nazivamo asimilacija. U toku noći, u mraku, bilje, istina mnogo manje upija kiseonik izvode ispuštajući, takođe veoma malo, ugljendioksid i ovaj proces nazivamo desimilacija.
Ribe disanjem ispuštaju ugljendioksid, one izbacuju izmet i mokraću i oni su prepuni raznih jedinjenja koja sadrže azot, a tu spadaju belančevine koje u svom sastavu obavezno imaju i azot. Belančevine se u akvarijumu veoma brzo raspadaju na nitrite i nitrate pod uticajem nitro bakterija koje takođe troše kiseonik. Ovaj proces, koji se zove nitrifikacija, obavlja se u podlozi akvarijuma i zbog toga je veoma važno da podloga bude takva da kroz nju može lagano strujati voda donoseći kiseonik.
Ukoliko bakterijama u procesu nitrifikacije nedostaje potrebna količina kiseonika, nastaje denitrifikacija, proces u kome se javljaju veoma štetna azotna jedinjenja sa dosta amonijaka koji se lako zapaža po smradu akvarijumske vode. Denitrifikacija nastaje obično u podlogama koje pored rastresitog šljunka i peska sadrže i recimo ilovaču i humus i u takvom mulju je nemoguće kretanje vode idoturanje dovoljne količine kiseonika za nitrifikaciju.
Bilje korenjem i lišćem upija za njih korisne materije, a to su kako je već rečeno otpadne materije od ribljeg izmeta, mokraće i višak nepojedene hrane. Ukoliko je dovoljna količina ovih materija koje upijaju biljke onda je sve u redu, ali ako se ovaj otpad od riba (ditrit) nakupi u većim količinama tada će u akvarijumu nastupiti poremećaj biološke ravnoteže.
Svakodnevnim posmaranjem akvarijuma, odmah će se uočiti svako narušavanje biološke ravnoteže i odmah je potrebno blagovremeno reagovati u sanaciji nastalog problema. To obično mora biti uklanjanje ostataka nepojedene hrane i đubreta, uspostavljenje (ako već ne postoji) provetravanje akvarijuma vazduhom pomoću raspršivača i konačno zamena 1/3 ili 1/4 vode sa svežom vodom istih osobina.
Na život u akvarijumu utiče i atmosferski pritisak. Primećeno je da pri naglom padu atmosferskog pritiska, pred nevreme, ribama nedostaje kiseonika i one tada isplivavaju na površinu udišući kiseonik iz vazduha.. Pri sunčanom vremenu, kada je atmosferski pritisak visok, većina riba se oseća odlično što se lako zapaža. Mnoge vrste tetri (Characidae) pri visokom pritisku dobijaju nagli nagon za mrest, suprotno njima ribe iz porodice labirintki (Anabantidae) rado se mreste pri niskom pritisku.
Prema tome, očigledno je da na biološku ravnotežu u akvarijumu utiču: broj riba, količina bilja, hemizam i toplota vode, dno, količina kiseonika i ugljendioksida, količina hrane i atmosferski pritisak. Pravilo je da poremećajem bilo kog od ovih faktora dolazi i do poremećaja biološke ravnoteže u akvarijumu.
Pogledaj profil korisnikaPošalji privatnu poruku
AquaShop
Sponzor






PorukaPoslao: Ned Maj 03, 2009 12:41 pm Snimi Poruku Nazad na vrh

Prikaži poruke iz poslednjih:      
Napiši novu temuOdgovori na poruku
 Skoči na:   

Srodne Teme
Tema Autor Forum Odgovori Poslao
Nema novih poruka Biološka sekcija kikiriki Početak u akvaristici 1 Ned Jan 14, 2018 9:14 am Pogledaj zadnje poruke
Nema novih poruka Biljke i biološka filtracija- Diana W... Bibby Biljke 3 Pet Sep 28, 2012 1:22 pm Pogledaj zadnje poruke

Linkovi: MyCity  Moj biljni akvarijum  Vaš Sajt  Pirane  Vaš Sajt  Vaš Sajt 




eXTReMe Tracker
Powered by Akvaristika
rss
Creative Commons License