Bratislav
Akvarista
Registrovan: 13 Dec 2013
Poruke: 223
Lokacija: Beograd - Zvezdara
|
Drugari, želim da sa vam podelim priču o tome kako sam se, sada već odavno zarazio ovim hobijem. Možda ova priča pokrene i druge da ispričaju i prisete se kako su oni počeli i kako je ovaj hobi izgledao u to vreme.
Početkom devedesetih, kada sam imao nekih 11 ili 12 godina, a pre one nezaboravne '93. kupio sam svoj prvi akvarijum. U to vreme, po prodavnicama kućnih ljubimaca mogli su se, koliko me pamćenje služi, pronaći samo obični uradi sam akvarijumi, najčešće bez poklopca i ne baš najurednije zalepljeni. Upravo takav je i bio moj prvi akvarijum, nekih 40l, običan kvadar. Najčešći filteri su bili na vazdušnu pumpu sa vatom u sredini, mislim da ih ima i danas po prodavnicama. E to je bila sva moja oprema. Imao sam sreće, pa sam počeo da se akvaristikom bavim u sred leta, tako da mi grejač nije ni bio potreban, a kada sam ga nabavio pred zimu, bio sam oduševljen idejom, da se grejač stavi u staklenu cev i stalno strepeo da staklo ne pukne. To mi se doduše nikad nije dogodilo, ali zbog odlčnog kvaliteta grejača, jednog leta me je dočekala riblja čorba posle jednog dana odsustva. Ali o tome možda u nekoj drugoj temi...
Sem opreme, tada nije bilo puno akvarističkih radnji, ili ja jednostavno nisam za njih znao, jer kada imate 12 godina, svet izgleda daleko manje nego kada odrastete. U mom kraju, a odrastao sam na Banovom Brdu, bio je jedan stariji gospodin, Dekica, kako smo ga mi zvali, ne baš prijatnog ophođenja prema ljudima. Nikada nisam saznao kako se čovek zvao, a stalno smo visili kod njega. E on je imao odgajivačnicu svih mogućih živorotki, tetri i bog zna još čega sve ne. Sada kada se setim njegove kuće i podruma, mislim da nije bilo ničeg osim akvarijuma, u životu ih nisam video toliko. Bilo je tu svega. Sećam se da sam prvi put video i divio se odraslim skalarima, misleći da nikada neću moći da odgajim te prelepe ribe i vidim ih u toj veličini. Toliko godina kasnije, ja i dalje ove ribe najviše volim i svoj akvarijum upravo njima podređujem. Prvi put sam tu video diskuse sa malcima, a bilo je tu i pirana, čak nam je pokazivao i kako se hrane.
Kao što rekoh, dekica nije spadao među najljubaznije, ali za mene i mog najboljeg druga je uglavnom uvek imao vremena i strpljenja za naša pitanja. A samo možete zamisliti koliko klinci tih godina imaju pitanja! Iskreno sam zahvalan tom čoveku, kao i mojoj učiteljici koja je formirala akvarijum u našoj učionici, što su me zarazili akvaristikom. Tome ima skoro 25 godina i iako nisam uvek imao uslove i razumevanje, ljubav prema akvaristici je nekako ostala.
Svaki odlazak kod njega, kada skupimo nešto para od kusura posle prodavnice, je bio mala avantura, uvek je smo bili pomalo uzbuđeni, jer nikada nismo znali šta ćemo videti. Zamislite samo klince koji gledaju pirane kako se hrane!
Kod dekice smo prvi put videli i kako se pravi jedan akvarijum. Dekica je spremao novi veeeliki akvarijum od 500l. Gledali smo kako se lepi, suši, a kasnije puni i polako formira. Kako se sade biljke, o kojima pojma nismo imali. Tada smo prvi put videli ajkulice i bili fascinirani njima. Taj akvarijum je i dlaje u mom pamćenju najlepši akvarijum koji sam u životu video.
Nažalost, svaka priča ima svoj kraj, a kraj ove je prilično tužan. Drugar i ja smo, jednog leta po povratku sa odmora saznali da je Dekica umro. U jednom trenutku, neki za nas zaseban svet prestao je da postoji. Nažalost, tužan kraj je zadesio i akvarijum koji je Dekica upravo formirao. Komšije su nam prepričale, da su ljudi, rodbina pretpostavljam, rešili da izbace sve akvarijume. Kada je red došao na onaj najveći i najlepši, ne znam kako, ali došli su na ideju da ga podignu i premeste... i naravno da je akvarijum pukao, prosipajući svu floru i faunu koju je nosio u sebi. Zajedno sa našim omiljenim ajkulicama.
Eto, ovde sam hteo da podelim neka lepa sećanja iz svog detinjstva sa vama, jer mislim da mnogi od vas imaju slična, a možda se neko i seti dekice iz Kraljice Katarine na Banovom Brdu. |
|
|
|
