Svetlost

Poslao: Ned Maj 03, 2009 12:31 pm Snimi Poruku

Svetlost je jedan od najvažnijih činilaca održavanja života na zemlji. Pod uticajem svetla u biljkama se odvijaju biohemijski procesi kojima bilje mineralne materije pretvara u organske, a u isto vreme biljke ispuštaju kiseonik koji je neophodan za održavanje života svih živih bića (fotosinteza).
Svetlost utiče na obojenost životinja i na postanak boje u njihovim telima. Poznato je da mnoge vrste riba u toku dana imaju jednu boju a u toku noći drugu,uglavnom znatno bleđu od dnevne koja je življa.
Svetlost kod riba utiče i na stvaranje hormona koji deluju na stvaranje i sazrevanje polnih produkata (ikra i mleč), a isto tako svetlost utiče i na razvoj oplođene ikre (u mnogim slučajevima jarko svetlo škodi oplođenoj ikri).
Želimo li akvarijumskim ribama pružiti što povoljnije životne uslove, moramo veoma dobro poznavati uslove koji vladaju u njihovim prirodnim postojbinama (biotop).
Većina riba, koje mi držimo u akvarijumima, potiču iz tropskih i suptropskih predela gde je neznatna vremenska razlika između dana i noći i na osnovu toga mislimo da je našim ribama dovoljno da svetlo u akvarijumu bude upaljeno 12h u toku jednog dana. Jednostavano gledajući, to je dovoljno, ali ako želimo ribama stvoriti uslove što vernije onima iz njihovog biotopa, treba znati nešto i o jačini svetla pa čak i o spektralnom sastavu svetla u postojbini. Na ovo nas navodi činjenica da mnoge vrste riba žive na istoj geografskoj širini, a pod različitim svetlosnim uslovima. Evo dva primera:
Jedne vrste riba žive u potocima sa bistrom vodom koji protiču kroz afričke savane gde ih sunce nemilosrdno obasjava.
Druge vrste riba žive u tamnim dubinama amazonske prašume gde drveće dostiže visinu i šreko 30m. Tu stalno vlada potpuna polutama, to su takozvane „crne vode, koje imaju zaista tamniju-smeđu boju koju dobijaju od materija koje se stvaraju kada se u vodi raspada biljna masa (lišće i drvansti delovi).
Kada imamo na umu svetlosne uslove koji vladaju u tim prašumskim vodama, onda nam je potpuno jasno zašto se neke vrste riba mreste po pravilu u predvečernjim časovima i njihova ikra je veoma osetljiva na svetlost, te da ne bi propala akvaristi je drže u potpunoj tami. Isto tako je jasno zašto se neke vrste riba mreste u akvarijumima koje obasjavaju sunčevi zraci, one potiču iz voda koje su osvetljenje blještavom sunčevom svetlošću.
U akvarijumskim uslovima, i iskusnijem akvaristi nije lako uspostaviti pravi odnos između jačine i količine svetla. Sa obzirom na složenost ovog problema, treba znati da od svetla zavisi stvaranje i lučenje hormona u telima riba, a samim tim i njihovo ukupno zdravstveno stanje je zavisno od svetla, a to utiče i na pojavu nagona za razmnožavanje.
Dobro osvetljen akvarijum je i mnogo zdravija sredina od akvarijuma koji nije dovoljno osvetljen, a evo i zašto: Kod dobrog osvetljenja bilje „punom parom“ upija sve neorganske materije koje su mu potrebno, kao i ugljen-dioksid da bi fotosintezom stvarali, za njih, hranljive organske materije i ispuštale kiseonik. Pri svemu tome moramo znati da su te neorganske materije uglavnom nitriti i nitrati koje su hrana za bilje istovremeno veome škodljive ribama.
Pri nedovoljnom svetlu svi ovi hemijski procesi su umanjeni ili potpuno izostaju i tada se u akvarijumu gomilaju za ribe veoma štetne materije a istovremeno bilje i ne ispušta kiseonik i takav akvarijum postaje nepovoljna sredina za ribe.
Pojava algi u akvarijumu je najbolji pokazatelj da sa svetlom nešto nije u redu. Tamne, smeđe alge se javljaju u nedostatku svetlosti, a zelene kada je opet previše svetlo. To su prvi znaci na koje akvarista mora reagovati i nešto činiti kako bi popravio opšte stanje u svom akvarijumu.

Sponzor