Akvaristika forum
Pretraga • Pravilnik • Album • Profil • Proveri privatne poruke • Lista članova • Registruj se Uloguj se
 akvarijum.org • Baza biljaka • Slike • Tekstovi • Video • Kalkulator • Kontakt • Marketing
 Anatomija Pogledaj sledeću temu
Pogledaj prethodnu temu
Napiši novu temuOdgovori na poruku
Objavi na Facebook
Autor Poruka
Bojan
Vlasnik
Vlasnik



Registrovan: 25 Feb 2009
Poruke: 6715
Lokacija: Novi Sad

PorukaPoslao: Sre Maj 27, 2009 12:35 pm Snimi Poruku Odgovoriti sa citatomNazad na vrh

Telesni oblik

Postoji velika različitost riba na svetu. Svaka vrsta je prilagođena prema životu u određenom stanovištu. Pregledom telesnog oblika ribe, akvarista može naučiti puno o stanovištu ribe.

Ukupan oblik tela

Telesni oblik je jedan od najboljih indikatora u određivanju okoliša ribe. Površinsko prebivalište riba karakteriše prevrnuta usta prema gore i spljoštena leđa. Visoke, plosnate vrste kao diskusi i skalari, prilagođeni su životu u sporim vodama. Vitke, nalik torpedu oblikovane ribe, bolje su prilagođene životu u brzim vodama. Ribe koje obitavaju na dnu su izravnale trbuhe i smanjile usta. Neke su promenile mehure tako da “skaču” po supstratu umesto plivanja.

Glava

Postoji tri opšta mesta usta u riba koja često pokazuju način hranjenja vrste. Ribe koje se hrane na površini obično imaju podbačena, prevrnuta usta za hranjenje insektima. Ribe koja se hrane u vodama srednje dubine imaju obična usta, koja se obično smatraju “normalnim” ribljim ustima. Grabežljiva riba obično ima široka usta, dok ribe svaštojedi imaju manja usta. Riba koja se hrani na dnu ima podvrnuta ili inferiorna usta. Često, vrste koje se hrane na dnu takođe su opremljene s brkovima, koji su taktilni i okusni organi koje koriste za pronalaženje hrane u tami ili blatnoj vodi. Neke ribe koje se hrane na dnu, posebno Loricarids, imaju usisna usta nalik na šalicu za turpijanje na algi, drva, biljaka ili blata.

Peraje

Peraje se upotrebljavaju za kretanje, stabilnost, gradnju gnezda, mrest te kao taktilni organi. Peraje mogu biti same ili u paru. Mnoge akvarijumske ribe viđene u našem hobiju imaju dugačke, izvučene peraje, koje su razvijene kroz selektivno razmnožavanje. U prirodi, ovih peraja nema.

Kaudalna ili repna peraja se upotrebljava za pogon. Riba koja račvastu repnu peraju su brzi plivači. Riba koja ima zaobljenu repnu peraju su ribe sposobne za brzo delovanje kao grabljivci. Velike, rastegnute repne peraje se često koriste za privlačenje parnjaka.

Jedna analna peraja se nalazi na dnu tela odmah ispred repne peraje. Služi stabilizaciji ribe dok pliva. Dugačke analne peraje koje se pomiču valovito se upotrebljavaju za pogon.

Uparene karlične ili trbušne peraje se nalaze ispred analne peraje. Trbušne peraje se koriste zbog dodatne stabilnosti u plivanju. Ponekad ove peraje su modifikovane kao dugačke, končaste peraje te se koriste kao taktilan organ. Zatim trbušne peraje vrste Corydoras su upotrebljene za držanje jaja tokom mresta.

Uparena grudna peraja se nalaze blizu škrga i upotrebljena je za manevrisanje ribe. Ove peraje su prilagođene, u slučaju vrsta sa dna, tako da se riba može odupreti prema gore ili čak hodati iznad ili ispod vode. Ponekad su grudne peraje opskrbljene bodljama zbog zaštite.

Jedna leđna peraja se nalazi na poleđini ribe te pomaže balansirati za vreme plivanja. Rubovi ove peraje su često oštri, a bodlje prisutne.

Debela peraja je sitna peraja koja se nalazi između leđnih i kaudalnih peraja na nekim ribama.

Obojenost tela

Iako je selektivno razmnožavanje proizvelo velik broj neprirodnih boja i obrazaca, divlja riba je i dalje puna raznolikih boja. Boja ima važnu ulogu za ribu. Neke vrste riba se oslanjaju na pruge ili smeđu boju radi kamuflaže i beg od grabljivaca. Druge vrste koriste atraktivne boje kako bi privlačile parnjake, dok neke vrste koriste “očne-tačke” kako bi prevarili grabljivce. Ciklidi is Afrike koji leglo drže u ustima često se oslanjaju na obojane tačkice nalik na jaja za oplodnju.

Boja zavisi o pigmentu ribe i lomu svetla. Riba s čvrstom tamnom bojom obično ima pigmentovanu kožu, dok se vrste sa srebrenkastim prelivima oslonjaju na svetlosnu refleksiju. Neke vrste su sposobne menjati boju, dok neke ribe postanu različite boje noću.

Zdrava riba je skoro uvek šarenija nego bolesna. Da bi održao ribu na vrhuncu forme boje morate ispuniti sledeće: održavanje povoljnih vodenih uslova, hraniti raznovrsnom hranom i držati sa kompatibilnim parnjakom. Neke hrane za ribe koje pojačavaju boje mogu pomoći u pojačavanju određenih boja u riba. Tokom teritorijalnih prikazivanja, tokom sezone mresta te na mreštenju, boja većine vrste je pojačana.

Škrge

Škrge su organ kojim se plinovi razmenjuju između ribe i okolne vode. Kroz škrge, riba je sposoban upiti kiseonik i ispustiti ugljen dioksid. Kao plućna krila, škrge imaju veliko područje za razmenu plinova.

Neke vrste su menjale škrge i druge organe tako da mogu uzimati atmosferski vazduh i izvlačiti kiseonik.

Riblji mehur

Riblji mehur je vazduhom napunjen mehur koji se koristi za držanje ribe u stanju neutralnog potiska gde niti tone niti se uzdiže. Prema tome riba je sposobna spavati u vodama srednje dubine. Brojne vrste su prilagodile svoje mehure kako bi bili prikladniji njihovim životnim stanovištima. Neke vrste mogu progutati vazduh, koji dođe u riblji mehur, gde se izvlači kiseonik.
Pogledaj profil korisnikaPošalji privatnu porukuPošalji emailPoseti sajt autora
AquaShop
Sponzor






PorukaPoslao: Sre Maj 27, 2009 12:35 pm Snimi Poruku Nazad na vrh

Prikaži poruke iz poslednjih:      
Napiši novu temuOdgovori na poruku
 Skoči na:   


Linkovi: MyCity  Moj biljni akvarijum  Vaš Sajt  Pirane  Vaš Sajt  Vaš Sajt 




eXTReMe Tracker
Powered by Akvaristika
rss
Creative Commons License