----------------------------------- krlle83 Sub Jan 05, 2013 11:05 am ----------------------------------- Sterilizacija Vode Premda se sterilizacija vode primenjuje u odrzavanju morskog akvarijuma, ona moze naci svoju primenu u gajenju osetljivih slatkovodnih riba, poput Diskusa. Ipak, posto odgovarajuca kiselost vode vrlo efikasno stiti sterilizacijski procesi predstavljaju uglavnom suvisan izdatak za slatkovodni akvarijum. 1. Sterilizacija Hemikalaijama Voda se moze sterilizovati dodatkom sterilizacijskih sustanci, kao sto su: hlor, hipohlorit, hloramin, peroksid hlora, kalijum permanganat, metilensko plavi itd. Ovakan nacin sterilizacije spada u ihtioterapiju. 2. Sterilizacija vode ultraljubistacim (UV) zracima Ovaj nacin se koristi mikrobiocidnim, baktericidnim i germicidnim svojstvima ultraljubistastih zraka. Postoje dve vrste UV lampe: klasicne UV lampe dalekog spektra, spektralne regije ispod 290 nm (nanometra) koje su izuzetno jakog dejstva (upozorenje: gledanje ukljucene UV lampe dovodi do trajnog ostecenja mreznjace oka!) i Black Light lampe bliskog spektra 320-400 nm koje su blazeg dejstva. Uv lampa mora da radi konstantno i postavlja se iza filtera, tako da cista voda tece kroz spiralu od kvarcnog stakla (skupu) obmotanu oko UV lampe (jeftine). Ovako tretirana voda ipak nije potpuno asepticna, premda je skoro 100% bakterija, patogenih klica i gljivica unisteno. Lampe se izradjuju u vise jacina: 6, 8, 15, 25, 30 w. Lampe traju 2500 sati, dakle oko 100 dana neprekidnog rada. Sama lampa je jeftina, ali je kvarcna spirala jako skupa. Prednost UV lampe je katalizacija denaturacije proteina u amonijak i nitrite. Nedostaci UV lampe su: - mogu da pretvore nitrate u nitrite (otrovne), pa zahtevaju konstantno menjanje vode za bezbedan rad. - kod upotrebe lekova koji sadrze sulfate metala, npr. bakar sulfata, pretvara bivalentne jone u monovalentne, pa umanjuje kolicinu rastvorenog kiseonika u vodi. - kod prisustva joda u vodi, pretvara jodate u jodite i slobodan jod koji je jako toksican. Black Light lampe se stavljaju u reflektor i drze ukljucene 12 sati dnevno, koliko i ostala svetleca tela u reflektoru. Nema negativnih efekata i pomaze brzo zarastanje rana, a leci Esophtalmiu kod riba (bolest sipupcenja ociju). Treba koristiti sto slabiju Black Light lampu. 3. Sterilizacija ozonom (O3) Ozon je nestabilan gas, alotropska modifikacija kiseonika koja nastaje pri elektricnom praznjenju. Kako je to nestabilna forma kiseonika, oksidaciona moc je veca, ali i kraceg trajanja. Ozon se proizvodi ozonatorom, koji se vezuje iza vazdusne pumpe, tako da suv vazduh u kome ima kiseonika (O2) prolazi u ozonatoru kroz cev u kojoj su dve elektrode, izlozene jakom elktricnom praznjenju. Iz ozonatora izlazi vazduh obogacen ozonom, vrlo karakteristicne ljubicaste boje. Ozonatori za akvaristicke potrebe proizvode od 10-800 mg ozona na sat. Kao i Uv zraci, ozon ima oksidacion uticaj na sve zive organizme sa kojima dodje u kontakt, tako da se ne sme direktno davati u akvarijum, jer bi bez daljeg ubio ribe u njemu. Za sterilizaciju vode ozonom najbolje je upotrebiti tkz. sakupljac zapenusane belancevine (protein skimer), aparat koji je nophodan za drzanje morskog akvarijuma. Radi se o cevi kroz koju se voda pomocu centrifugalne pumpe ili vazdusnog lifta sprovodi odozgo na dole, a ozon iz rasprsivaca prolazi kroz cev odozgo na gore, pa se voda efikasno oksidise, oksidisana voda potom odlazi u akvarijum. Postoje spoljni i unutrasnji sakupljaci pene, dimenzija prilagodjenih visini akvarijuma i zapremini vode u njemu. U morskoj vodi se ovim procesom stvara pena koja se sakuplja u casici na vrhu aparata. U slatkoj vodi nece doci do stvaranja pene, ali ce se voda oksidisati, odnosno sterilisati ozonom. To je jedini bezbedan nacin upotrebe ozona. Ozon je potrebno pazljivo dozirati i to po mogucnosti tako da radi 24h dnevno, kako ne bi dolazilo do drasticne promene kolicine bakterija u vodi. S druge strane, na taj nacin, voda nikada ne postaje sasvim asepticna. Osim sto je direktna opasnost po zivot akvarijuma, ozon moze i da oslobodi jone metala vezane u sulfate, npr. jon bakra ili gvozdja, koji su jako otrovni, pogotovu u jako mekoj vodi, ili da pretvori nitrate u nitrite (otrovne). Suprotno nekim tvrdnjama, ozon ne moze da leci bolseti riba, cak ni ihtioftiriazu i njegova jedina korisna primena u akvaristici je suzbijanje plavih, plavo zelenih i crvenih algi i pospesivanje rasta korisnih zelenih algi u morskom akvarijumu putem regulisanja redox potencijala vode (redukcioni-oksidacioni potencijal). 4. Mehanicka sterilizacija vode Mehanicka sterilizacija vode se postize filtriranjem preko ultra-filtrirajucih materijala (dijatomnog ulozka). Dijatomni ulozak se pravi od tkz. dijatomne zemlje koja nastaje odumiranjem dijatomnih jednocelijskih morskih algi, iza kojih ostaje silikatna ljustura velike tvrdoce. Voda prolazi kroz rupice reda velicina 0,1 mikrona, sto omogucava zadrzavanje vecine jednocelijskih i visecelijskih patogenig mikroorganizama, kakvi su flagelati i cilijati, uzrocnici endo i ekkto blasticnih oboljenja riba. Kao i druge sterilizacijske metode, i ova deluje samo preventivno i ne moze da leci ribo od bolesti. Prednost dijatomnog filtera je sto ne menja hemizam vode (tvrdocu, pH vrednost, provodljivost), a nedostatak je sto se fine pore filtera brzo zapusavaju. Voda koja se dovodi do dijatomnog filtera mora biti predhodno dobro mehanicki ociscena, a kako dijatomni ulozak pruza jak otpor protoku vode, potrebna je i jako snazna centrifugalna pumpa.