Biljke... Sta im treba za rast..? Kako pri tome izbeci alge..? Kako da biljke
budu zdrave i izgledaju lepo..?
To je sve vazno znati, narocito ako zelite biljni akvarijum!
Da bi pruzili biljci sve sto joj je potrebno, moramo obezbediti:
-Kvalitetno osvetljenje
-CO2
-Dobru podlogu i
-Prehranu (Mikro i makro elementi)
OSVETLJENJE
Prvo sto treba jeste planirati kako osvetliti akvarijum, tj. gde ce biti
rasveta i kakva ce ona biti. Moze se ugraditi u krov akvarijuma, moze
visiti ili biti fiksna iznad akvarijuma itd.
Drugo treba birati sijalice... Vrlo je vazno uzeti kvalitetne sijalice, da bi
sto duze i sto bolje radile. Kvalitet se treba gledati u odnosu na
temperaturu lampe i CRIindex.
Temperatura se izrazava u kelvinima (K), to je ustvari boja svetlosti
i moze biti u razlicitim rasponima.
Biljkama najvise odgovara temperatura od 4000-10 000 K.
CRI index ide u rasponu od 1-100. Pravilo je sto vise to bolje. Sunce
npr. ima CRI index 100. A kvalitetnije sijalice 80-90+.
Ove dve komponente se na sijalici oznacavaju posle snage sijalice. Npr.
18W/865 (8-oznacava da je CRI preko 80, a temp.6500K)
Sledece je snaga svetlosti. Ona zavisi od kolicine i vrste biljaka,
velicine akvarijuma itd. Izrazava se u vatima (W). A osvetljenost
akvarijuma u W/l (vat po litru vode- racuna se prema zapremini
akvarijuma u litrima, a ne efektivne zapremini, odnosno koliko vode
zaista ima).
U odnosu na snagu svetlosti razlikuju se:
-slabo osvetljeni akvarijumi (80l+) (<o,5W/l)
-srednje osvetljeni akv. (0,5-0,75W/l)
-jako osvetljeni akv. (0,75-1W/l)
-vrlo jako osvetljeni akv. (>1W/l)
Treba imati u vidu zahteve biljaka za svetloscu. Tu postoji pravilo:
Svetliji listovi - jako svetlo (npr. H.polysperma)
Tamniji listovi - slabije svetlo (npr. anubias nana)
Najbolje je kombinovati sijalice razlicite snage i temperature!
U zavisnosti od snage sijalica odredjuje se i fotoperiod, odnosno
duzina trajanja osvetljenja, u casovima (h).
Tako da kod:
-slabo osv.akv. fotoperiod treba biti (10-15h dnevno)
-srednje osv.akv. (8-10h)
-jako osv.akv. (6-8h) i kod
-vrlo jako osv.akv. (do 6h dnevno)
Vrlo efikasan nacin suzbijanja algi kod jako osvetljenih akvarijuma je
fotoperiod sa pauzom ne vecom od dva sata izmedju dva perioda jakog
svetla. Npr. 4-2-4 odnosno svetlo radi 4h pa 2h ne radi, pa opet radi 4h.
Ovo se primenjuje, zato sto proces fotosinteze kod algi u ova 2h prestaje,
a kod biljaka ne, pa ce one nastaviti sa rastom. Napomena, ne preterujte
sa pauzom, jer ce u protivnom i kod biljaka prestati fotosinteza.
CO2
Ugljen-dioksid je potreban biljkama da bi zajedno sa svetlom obavljali
proces fotosinteze, tj. da bi rasle. On se uglavnom obezbedjuje disanjem
zivog sveta u akvarijumu: riba, koza... Medjutim, da bi se sprecila pojava
algi, kod jako osvetljenih akvarijuma, da bi biljke imale dovoljno CO2,
mora se instalirati CO2 generator.
Evo jedne DIY varijante CO2 generatora:
Alat koji vam je potreban: crevo za vazduh, makaze, silikon, super lepak,
flasa 2l, mala tegla, kesa...
Izbusite zatvarace na flasi (jedna rupa) i tegli (dve rupe). Rupe moraju
biti manjeg precnika od creva koje ubacujete.
E, sad, ovako sam ja odradio i bas je bolje: Umesto da crevo za vazduh
gurate kroz otvore, tu stavite tvrdo crevo! Ja sam iskoristio ono preko
koje se vazduhom (pumpom za vazduh) pretace voda u filter. Na taj nacin
cete smanjiti mogucnost kidanja silikona kod otvora zatvaraca,
vremenom. Isecite i stavite na ovaj nacin:
Zatim, sa unutrasnje i spoljne strane zalepite crevo super lepkom i
sacekajte 10-15min. Nakon toga, samo sa unutrasnje zalijte silikonom.
Sacekajte 48h da se silikon potpuno osusi.
Ispod zatvaraca isecite i stavite parce bilo kakve kese, da bi se sto bolje
zatvotilo (kao zimnica, setite se kako je tesko otvoriti teglu slatka, bas
kad vam se najvise jede! Na taj nacin cete spreciti curenje gasa kod
zatvaraca.
Zatim povezite ceo sistem. Iz velike flase preko creva sa ventilom u teglu, a iz nje preko creva koje se zavrsava rasprsivacem u akvarijum. To je put vaseg CO2.
U veliku flasu sipajte oko 1,5l vode 2 solje secera i pola kocke kvasca (to
je recept koji ja koristim).
Mala flasa (tegla) sluzi kao brojac mehurova i filter za sluz koja se stvara
vremenom. Nju napunite 2/3 obicnom vodom.
Podloga
Podloga u biljnim akvarijumima bi trebalo biti hranljiva. Preko nje,
korenovim sistemom biljka uzima sve sto joj je potrebno za rast.
Ukoliko se prehrana iskljucivo bazira na dodavanju tecnih mikro i makro
elemenata, onda ne mora biti hraljiva, vec je dovoljno da to bude neki
krupniji sljunak da bi hrana sto pre stigla da korenovog sistema.
Pesak ukoliko mozete izbegavajte, jer se u njemu stvaraju vodeni cepovi,
a i moguce je da se posle nekog vremena zgrudva, skameni... Mada i on
se cesto koristi...
Po meni najbolja je kombinacija u vise slojeva. Debljina zavisi od velicine
akvarijuma, ali ne bi smela biti manja od 4-5cm. S tim da se od prednjeg
ka zadnjem delu povecava.
Ovakva je kod mene podloga:
-najpre, po svim ivicama i uglovima sipajte sljunak velicine koje cete
koristiti kao poslednji sloj i debljine ukupne pdloge na tom mestu.
-prvi sloj je hranljivi- zemlja za cvece ili humus debljine 1-2 cm (ne
preterujte ovde!!)
-Preko toga ide mrezica za komarce, kako se pri cupanju/presadjivanju
biljaka ne bi izvlacila zemlja.
-drugi sloj, preko mrezice, je krupni sljunak debljine (3-4mm) 1-2cm i na kraju
-treci sloj sitan sljunak (0.5-1,5mm) debljine 2-3cm
Prehrana
Ovde se podrazumeva dodavanje Mikro (Fe, Mn, B, Zn, Mo,...) i Makro
elemenata (N, P, K, Mg...)
Ovo je najbolje dodavati u gotovim proizvodima ukoliko vas mrzi ili jos
gore, ne znate proporciju u kojoj se mesaju odredjeni elementi.
Uglavnom da bi biljka bila zdrava i brzo rasla potrebni su joj kao i nama
neki minerali...
|
